Оснивање и први кораци
Одлука о оснивању Основне школе „Момчило Живојиновић“ донета је на седници Народног одбора општине Младеновац 21. новембра 1955. године. До тада је у Младеновцу постојала само једна основна школа, али је због све већег броја ученика подељена на две. Нове школе понеле су имена „Момчило Живојиновић“ и „Душан Ђурђевић“, по двојици бораца из нашег краја који су се храбро борили против немачке војске у Другом светском рату.
O Момчилу Живојиновићу
Момчило Живојиновић потиче из села Амерић, где је рођен 1. фебруара 1921. године. Основно школовање започео је у родном месту, а након четвртог разреда родитељи су га послали у Београд, где је завршио Гимназију и уписао факултет. Као студент прикључио се Комунистичкој партији и био познат као добар, вредан и правичан младић, увек спреман да помогне другима.
После бомбардовања Београда 6. априла 1941. године вратио се у Амерић да помогне породици, а убрзо затим прикључио се Космајском партизанском одреду, где му је најближи сарадник био Душан Ђурђевић.
Године 1943. постао је члан Среског поверенства СКОЈ-а. Дана 16. маја исте године био је на партијском задатку са Јуретом Сарићем и Страхињом Новаковићем у Великој Иванчи, када је село блокирала специјална полиција са жандармима Српске државне страже. У покушају извлачења из блокаде Момчило је тешко рањен, заробљен и одведен у логор на Бањици. Само десет дана касније, 26. маја 1943. године, стрељан је код Малог Пожаревца са групом од 129 другова.
Момчило Живојиновић остао је дубоко поштован и вољен у народу. Сећање на његову храброст, доброту и пожртвованост живело је међу Младеновчанима, па је новоизграђена школа поносно понела његово име. Пошто је био студент, одлучено је да се Дан школе обележава на Дан студената, 4. априла.
Данас је Основна школа „Момчило Живојиновић“ једна од најпознатијих у нашој земљи, а генерације њених ученика постизале су успехе широм света. Име школе постало је препознатљиво и поносно се носи — сви знају ко су „Момчиловци“.
Развој кроз деценије
Школа је основана 1. фебруара 1956. године у згради у којој се и данас налази. Објекат је подигнут 1938. године, непосредно пред Други светски рат, са намером да у њему буде смештена Гимназија. У првој генерацији уписано је 520 ученика, а формирано је 15 одељења: осам разредне и седам предметне наставе. У школи је радило 16 сталних наставника и 7 спољних сарадника који су допуњавали наставу. Школски одбор, као орган управљања, формиран је 4. фебруара 1956. године и бројао је девет чланова. Први директор Основне школе „Момчило Живојиновић“ постао је Момчило Богдановић.
Ученици и наставници су почели са радом у веома скромним условима. Школа је поседовала само два писаћа стола и један орман, док су остали инвентар и наставна средства припадали Гимназији, чија се настава такође одвијала у истој згради. У том периоду, у истом простору наставу су похађали ученици три школе: Гимназије, Школе ученика у привреди и Основне школе „Момчило Живојиновић“. Због великог броја ученика и ограниченог простора, настава се одвијала у три смене, што је додатно отежавало нормално функционисање школе.
Поред главне зграде, у склопу школског комплекса постојала је и војна барака, смештена иза данашње сале за физичко васпитање и учионица првог и другог разреда. У њој је одређени број одељења похађао наставу. Међутим, због веома лоших санитарних услова, санитарна инспекција је у школској 1958/59. години забранила њен рад, након чега је служила само као помоћни објекат.
Већ у првим данима рада школе ученици су имали непланирани распуст. Због изузетно ниских температура настава није одржавана од 6. до 16. фебруара.
Један од највећих проблема у почетку био је недостатак воде у главној згради, што је значајно нарушавало хигијенске услове. Због тога је инспекција 1957. године забранила почетак наставе. Изградњом мокрог чвора 1958. године створени су основни услови за несметано одвијање наставе.
Први директор школе, Момчило Богдановић, је 1958. године, прешао на ново радно место. Нови управник постао је наставник Блажо Газивода. Школа је и у тим раним годинама имала образован и стручан наставни кадар, што су потврђивали и одлични резултати ученика.
После бројних тешкоћа у првим годинама рада и затегнутих односа са Гимназијом, од које су често позајмљивана наставна средства, 22. фебруара 1959. године у холу школе свечано је откривена спомен-плоча Момчилу Живојиновићу. Овим чином званично је потврђено да зграда припада Основној школи „Момчило Живојиновић“.
Од 1968. године школа је користила и просторије некадашње Економске школе, која је у међувремену укинута. Ово проширење простора значајно је олакшало организацију наставе и допринело бољим условима за рад ученика и наставника.
Од оснивања до данас прошло је 70 година. Школа је сигурним кораком напредовала, развијала се и ширила, постајући једна од најзначајнијих образовних установа у нашем крају. Током деценија, окупљала је ученике из Горње и Доње Дубоне, Шепшина, Рајковца, Амерића, Влашке и Влашког Поља, постајући место сусрета, учења и заједништва за читав крај. Данас је Основна школа „Момчило Живојиновић“ највећа школа у нашој општини, са издвојеним одељењима у Дубони и Шепшину. У њој се образује 1357 ученика, а о њиховом развоју брине 147 запослених радникa школе.
На наше ученике поносни смо и због њиховог изузетног ангажовања у многобројним хуманитарним акцијама, као и због учешћа у бројним школским свечаностима, такмичењима, културним и спортским манифестацијама. Поред тога, ученици су активно укључени у рад различитих секција – литерарне, математичке, драмске и рецитаторске секције, секције страних језика, спортских секција, хора, ликовне секције, еколошке, биолошке, географске, фолклорне и других секција, где развијају своје таленте и интересовања. Њихова упорност и креативност доносиле су бројне награде на такмичењима из науке, уметности и спорта, а посебан понос су успеси које су постизали у даљем школовању, настављајући да потврђују квалитет знања стеченог у нашој школи.